Беседа на парастосу Душану Батаковићу у Дечанима

Драга браћо и сестре,

Данас се молимо за покој душе нашег драгог историчара Душана Батаковића, и то није случајно управо овде, у Високим Дечанима – светињи коју је волео, којој се непрестано враћао и о којој је својим научним радом сведочио пред светом.

За Душана, Дечани нису били само предмет историјског истраживања. Они су били живо сведочанство једног народа, његове вере, памћења и наде. Знао је да се историја не пише само архивским документима, него и молитвом, литургијом и непрекинутим животом Цркве. Управо зато је толико труда уложио да истина о Косову и Метохији, о нашим светињама и нашем духовном наслеђу, буде изнета са научном озбиљношћу и личним поштењем.

Али данас смо сабрани не да бисмо говорили само о његовим делима. Данас смо овде као Црква да се молимо за човека. Пред Христом престају све титуле, сва признања и све људске заслуге. Остаје само личност која стоји пред Лицем Божијим и којој су потребне наша љубав и наша молитва.

Нека Господ упокоји душу Свога слуге Душана у насељима праведних, тамо где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него је живот бесконачни. А нама нека дарује да његов пример љубави према истини, према своме народу и према овим светињама остане живо надахнуће.

Блажен покој и вечан спомен слуги Божијем Душану.

Вечна му памјат!

Епископ Максим (Васиљевић)
Манастир Високи Дечани
27. јун 2026.